 |
Plan iz 1688. godine Srednjevekovna tvr?ava se sastojala iz dva dela - spoljašnjeg i unutrašnjeg. Glavna kapija spoljašnjeg zida koja je imala mali pokretni drveni most nalazila se oko 10 do 12 metara istocno od današnjeg "Hornverka" koja je bila dupla gra?evina sagra?ena u XV veku. Spoljni zid tvr?ave je ispred sebe imao dugok rov. Spoljni zid je samo sa istocne strane imao sve polukule ojacane potpornim stubovima. Od spoljne kapije vodio je put prema kapiji unutrašnje tvr?ave koja je kula pravougaonog oblika. Istocni zid unutrašnje tvr?ave je bio zajednicki zid sa spoljašnjim zidom. Gde su bili spojeni bio je pojacan polukulama. Ovaj zid je tako?e bio pojacan potporinim kosim stubovima a na zapadnoj strani je imao dve polukule kao pojacanje. U sredini unutrašnje tvr?ave nalazila se stara cistercitska crkva cija je apsida bila okrenuta istoku. Sa obe strane crkve nalazili su se okrugli rezervoari za vodu. U severozapadnom delu uutrašnje tvr?ave nalazila se komandantova palata. Na levoj obali dunava nalazio se mostobran oko koga je bio rov ispunjen vodom. Na zapadnoj strani zida mostobrana nalazila se kula za artiljerijsku bateriju sa pet otvora za topove. Na severnoj i juznoj strani zida nalazile su se kapije. Tvr?ava je bila zapuštena. Zidovi su imali pet breša ispunjenih drvenarijom. Po svemu sudeci oni su ostali takvi nakon turske opsade 1526. godine |
 |
Plan iz 1692. godine Kada je turska vojska u panici napustila i zapalila Vukovar, Šarengrad, Ilok, Vrdnik i Petrovaradin radrzala se kod Zemuna kako bi još neko vreme štitila prelaz preko Save. Austrijska vojska zauzima Petrovaradin krajem 1687.godine. Turci su više puta bez uspeha pokušavali da zauzmu Petrovaradin. Pokušali su da podmite komandanta tvr?ave obeaavajuci mu zlata koliko moze da ponese na cetiri konja ali je on to odbio i trazio je od osijeckog komandanta grofa Aspremona da njegov garnizon snabde hranom. Pojacanje koje je stiglo turskoj vojsci koja je bila u blizini zahtevalo je još austrijskih trupa u Petrovaradinu. Usled zime hrana i oruzije nije uspelo da stigne do Petrovaradina pa su la?e na zale?enom Dunavu potopljene kako ne bi pale u ruke turskoj vojsci. U martu 1688. godine austrijska vojska je morala da se povuce iz Petrovaradina usled oskudice u hrani ali se ubrzo vratila. Nare?eno je i da u Petrovaradin do?e jedan nizi inzenjer kako bi dao uputstva za popravku tvr?ave. Turci u aprilu uspevaju da zarobe pošiljku hrane koja je bila namenjena Petrovaradin što je uzrokovalo da se garnizon ponovo pivuce iz Petrovaradina i pri tom razruše tvr?avu. Turci su je odmah zauzeli ali su i oni morali da napuste Petrovaradin tokom jula po dolasku vecih snaga austrijske vojske iz Erdelja pod komandom grofa Kaprare . |
 |
Plan iz 1693. godine Kada je turska vojska u panici napustila i zapalila Vukovar, Šarengrad, Ilok, Vrdnik i Petrovaradin radrzala se kod Zemuna kako bi još neko vreme štitila prelaz preko Save. Austrijska vojska zauzima Petrovaradin krajem 1687.godine. Turci su više puta bez uspeha pokušavali da zauzmu Petrovaradin. Pokušali su da podmite komandanta tvr?ave obeaavajuci mu zlata koliko moze da ponese na cetiri konja ali je on to odbio i trazio je od osijeckog komandanta grofa Aspremona da njegov garnizon snabde hranom. Pojacanje koje je stiglo turskoj vojsci koja je bila u blizini zahtevalo je još austrijskih trupa u Petrovaradinu. Usled zime hrana i oruzije nije uspelo da stigne do Petrovaradina pa su la?e na zale?enom Dunavu potopljene kako ne bi pale u ruke turskoj vojsci. U martu 1688. godine austrijska vojska je morala da se povuce iz Petrovaradina usled oskudice u hrani ali se ubrzo vratila. Nare?eno je i da u Petrovaradin do?e jedan nizi inzenjer kako bi dao uputstva za popravku tvr?ave. Turci u aprilu uspevaju da zarobe pošiljku hrane koja je bila namenjena Petrovaradin što je uzrokovalo da se garnizon ponovo pivuce iz Petrovaradina i pri tom razruše tvr?avu. Turci su je odmah zauzeli ali su i oni morali da napuste Petrovaradin tokom jula po dolasku vecih snaga austrijske vojske iz Erdelja pod komandom grofa Kaprare . |
 |
Plan iz 1700. godine Nakon Karlovackog mira u ovim krajevima pocinje naseljavanje zanatlija iz nemackih krajeva. Oni ubrzo stvaraju švapsko seoce " Schwabendorf " uz samu obalu Dunava u podnozju tvr?ave na današnjem Kamenickom putu. Za njima Hrvati naseljavaju mesto gde su se nalazili oficirski salaši ( Majuri ) cije je mesto kasnije nazvano " Ludvigov dol ". Do 1711.godine šancevi na gornjoj tvr?avi obzidani su opekom tako da je ona bila završena. Spoljan utvr?enja su bila u izradi. Sa isturenim fortifikacijskim postrojenjem - Hornverkom - gornja tvr?ava je bila povezana samo kolskim putom. Ispred Hornverka nalazilo se fortifikacijsko postrojenje u uzradi - Kronverk . Dvorozni bastion Hornverk, obzidan opekom, tako?e je bio završen 1711.godine. Ispred njega sagra?en je ravelin sv. Katarine. Za izgradnju ovog postrojenja bio je zaduzen inzinjerski pukovnik Vamberg do svoje smrti 1703.godine a dalje radove je izvodio grof Kaprara. Fortifikacijsko postrojenje od dva reda šanceva i dalje se nalazilo ispred Kronverka koje je za potrebe predstojece bitke sa turcima bio obnovljen i ponovo iskorišcen. Na ovim poslovima su radili Srbi, izbegli ispred Rakocijevog ustanka koji je zahvatio Ma?arsku. Rakocijevi nemiri nisu ometali zidanje tvrdave. Istina, otpao je kuluk seljaka iz Backe i Sremske županije ali su na njihovo mesto došli Srbi koji su sa severa pobegli ispred Rakocijevih ustanika. Jedan deo Srba, sa polovicom petrovaradinskog garnizona, ucestvovao je u pohodu Keckemet i Cegled, dok je veci deo Srba prevozio zemlju za bedeme, rezivao pruce u snopove i grdio palisade. Gornju tvrdavu sa njenim ostalim delovima povezivale bile su zasvodene kapije. Na južnoj strani gornje tvrdave u bedemu koji spaja Leopoldov i Inocentijev bastion sagradena je Dvorska kapija u cijem produžetku se nalazi tunel dug 50 metara. Vrata na kapiji su se dizala a useci iza njih su služili za slaganje okovanih hrastovih greda koje su cinile dodatnu barikadu. Sa istocne strane je sagradena Leopoldova kapija koja povezuje na Inocentijev bastion i bastion cara Josifa I. Na njenoj fasadi se nalazi kameni venac i grb Austrijske imperije u njemu. Iznad njega je geslo habzburške dinastije "VIRIBUS UNITIS". Ispod grba uklesana je 1694. godina kao napomena na vodenu bitku za Petrovaradin te godine. I ova kapija je imala pokretni most ispred sebe. Spoljna istocna kapija dobila je ime po ocu carice Marije Terezije, caru Karlu VI. Ispred nje se pruža najduži drveni most. Na njenoj fasadi stoji venac i uklesana godina 1780. koja oznacava kraj gradnje i nje i same tvrdave. Pa severnoj strani gornje tvrdave, ispod sata u Ludvogovom gornjem bastionu, do kog vodi krivudavo stepenište iz donjeg grada, sazidana je kapija Ludviga Badenskog. Posle 1711. godine u donjoj tvrdavi šancevi su bili obzidani opekom, a gornja tvrdava je bila gotova, dok su spoljna utvrdenja bila u izradi. Radi pojacanja nameravalo se spolja sagraditi ispred hornverka još jedno postrojenje tzv. kronverk, ali ovo nije izvedeno, iako su rovovi vec bili iskopani. U ovo doba tvrdava se sastojala iz šest delova: donja, gornja tvrdava, hornverk, pred ovim hornverk, na levoj obali mostobranski bedemi i na Ratnom ostrvu ostrvski bedemi. 1716 |
 |
Plan iz 1720. godine Nakon bitke na Vezircu izgradnja tvr?ave nastavlljena je sledecih godina. Radove su vršili stanovnici Ludvigovog i Rokovog dola . Opeke su pecene u osam ciglana koje su se nalazile u podnozju istocnog dela tvr?ave. Krec se pravio u velikom kracanama kod Beocina . Zemljane radove i prevoz angazovani su seljaci Backe i Sremske zupanije koji su za obavlje posao donijali hleb i tri gorša dnevno. Uvo?enje kanalizacije i poplocavanje Podgra?a ura?eno je 1725.godine, kada je izgra?ena i gradska vecnica podre?ena komandi tvr?ave. |
|
Plan iz 1745. godine Zemljotres iz 1726.godine doveo je do toga da se napola dovršene zidine pojedinih bastiona sruše. Zastoj u izgradnji nastao je 1728.godine koji je trajao preko dvadeset godina. Tokom ovoh godina na fortifikacijskim postrojenjima ra?ene su samo najnuznije popravke dok su svi zapoceti objekti ostali nedovršeni. Komisija Ratnog saveta koja je poslata iz Beca 1735.godine da uradi inspekciju Petrovaradinske tvr?ave zapisala je sledece: " Zidovi gornje tvr?ave nisu do kraja završeni, istocna strana Hornverka je otvorena, a zemljani bedemi donje tvr?ave potpuno su zapušteni i napola srušeni. " Komisija je predlozila da se ova oštecenja i nedostatci otklone ali ništa od toga nije ura?eno. Rat koji je izbio izme?u Austrije i Turske završen je Beogradskim mirom 1739.godine kojim je Austrija izgubila gotovo sve teritorije koja je Pozarevackim mirom 1718.godine dobila. Usled novonastalih ratova nakon dolaska na Marije Terezije na presto Austrije izazvalo nestašicu novca koji je doveo do toga da još jedan period ništa nije ra?eno na tvr?avi. Tek 1751.godine su izra?eni prvi planovi za dovršavanje i proširivanje tvr?ave. Ovi zamašni radovi su otpoceli 1753. a dovršeni 1780.godine. Tokom ovog vremena kaprarini šancevi su poravnati, zatrpani su rovovi Kronverka a Hornverk je dovršen u današnejm obliku. Srušena je stara kasarna u bastionu Karl a izgra?ena je nova pešadijska kasarna, barutni magacin, topovske šupe i Konjušnice. Na gornjoj tvr?avi tako?e je srušena stara dok su izgra?ene dve nove kasarne ( Duga i Jednostavna kasarna ), kao i Arsenal . |
 |
Plan iz 1768. godine Donja tvrdava ili stvarni grad leži na ravnom niskom jezicku zemlje koji gradi Dunav zaokrecuci sa jugozapada ja jugoistok, pa je prema tome izložen poplavama reke. Mnogobrojni spolješnji bedemi šire se daleko u polje. Broj svih gradanskih kuca, od kojih se neke lepi i dobro gradene, iznosi svega 43. Vojne zgdade zauzimaju najveci prostor, raskošno su gradene i lepe na oko; na primer, kasarna pored Beogradske kapije, sama ta kapije, komandantova kuca, glavna straža, kojaleži na jednom velikom trgu opkoljenom lepim kucama. Medu gradanima, koji su svi Nemci ili bar nemackog porekla, nema ih mnogo koji se bave kakvim zanatom: vecina ih se prehranjuje vinogradarstvom i zemljoradnjom. Samo katolicima je dopušteno da u gradu podižu kuce i stanuju, sticu nepokretnosti i pravo gradanstva, iz cega su za sva vremena ne samo protestanti nego cak i Iliri grckoga zakona. Turci i Jevreji tekode se ne trpe. U bivšem jezuitskom kolegiju, velikoj i raskošnoj gradevini, nelazi se parohijska crkva koju opslužuju samo petrinci, tj. sveštenici koji nisu kaluderi. I franjevci imaju veliki, ali star i ruševan manastir sa crkvom, smešten pored komandantove kuce. Najveca korist od tog manastira je što u njemu mogu da odsednu putnici i da za svoj novac budu dobro ugošceni. Dunav koji protice pored samog grada, tako je širok, brz i dubok, da se kao što se, mada pogrešno, veruje, ne može preko njega sagraditi bilo drveni bilo kameni most. Na nekoliko koraka od Dunavske kapije obicni je prevoz za Novi Sad u Madarskoj, koji se vrši besplatno. Naime pontonjeri i brodari moraju svakog prevesti preko reke odavde u Novi Sad i obratno, sve dok sunce stoji na nebu, a što oni obavljaju, prema tome kakav je vetar i voda, pod nazorom svojih oficira, skelama, plitkim camcima i splavovima, i krecu se sa obale kad god se napuni ljudi i konja. Gornja tvrdava suceljava se na južnoj strani sa donjom i leži na samoj obali Dunava na visokoj strmoj steni sa koje se može tuci ne samo donja tvrdava, nego i citava reka, na cijoj je levoj obali kao tete de pont sagradeno nekoliko linije, reduta i šanceva da bi zaštitili pontonski most, ako bi se za vreme rata tu postavio. Dugacki strmi kolski put iz donje u gornju tvrdavu da bi posadi bilo zgodnije, a da bi se lakše odvlacili i spuštali teški topovi, barut i dulad, ne samo što je obložen debelim plankama i daskama, nego snabdeven i zidovima sa strane i jurišnim krovom, tako da se u sred tvrdave stiže i ne spazivši je usput. Na izvesnim mestima stoje stražari koji odbijaju nepoznate. U samoj tvrdavi nema gradanskih kuca, nego su to mnogobrojne, prostrane i svakojake vojne zgrade i stanovi za oficire i poslugu, pored jedne grcke kapele u kojoj služi regimentski pop. Sve ove zgrede moderne su i lepe, no imaju mnogo da pretrpe od oluja i vetrina. Grad koji tada pada obicno svakog leta izlupa sve prozore, cija popravka staje 5 do 600 forinti. Kako su utvrdenja podignuta na steni, to bi neprijetelju bilo nemoguce da ih prilikom opsade svojom teškom artiljerijom ošteti ili minama digne u vazduh. |
 |
Plan podzemlja Gornje tvrđave U skladu sa prirodnim položajem na dunavskoj obali i u skladu sa barovitom okolinom, donja tvrdava mogla bi se u slucaju opsade napasti samo sa istocne strane, a gornja tvrdava samo sa istocne i južne strane, gde je ravno kao što se može videti. Sa Dunava ne treba se nicega bojati, buduci da bi napad sa vode bio ako ne nemoguc, a ono bar težak opasan poduhvat. Za opsaduje ostala dakle otvorena južna i istocna strana. Da bi se ona zaštitila, smatralo se kao najbolje sredstvo da se onde na jednom uzvišenju, koje se suceljava sa gornjom tvrdavom, sazida hornverk, koji se može tuci i braniti sa gornje tvrdave, a tako je velik da sam za sebe predstavlja tvrdavu. U njojzi doduše nema gradanskih kuca, ali se tu nalaze razne lepe zgrade u kojima stanuju lica koja pripadaju posadi i druga vojna lica. |
 |
Plan podzemlja Gornje tvrđave Citav hornverk je od 1764. godine jace utvrden i minerski korpus pod nazorom generala Šredera, svud je ispod njega prokopao minske hodnike; kojom prilikom je iskopan jedan zub od slona i druge dragocenosti. Sao opsadivac ne može prici donjoj i gornjoj tvrdavi ako pre toga nije zauzeo hornverk. U pravcu prema otvorenom polju minski su prokopi gradeni trostruko jedan nad drugim tako da na jednom mestu mina može tri puta da eksplodira. Minski hodnici u zemlji teku ispod otkopa, pokrivenog puta i glasija hornverka, i pružaju se još nekoliko hvati dalje u otvoreno polje. Svi hodnici pod zemljom obzidani su; takozvane magistralne linije visoke su 6 i po stopa a 4 široke; hodnici sa strane pak visoki su 5 a široki 3. Da bi se prošle sve linije, veze, galerije i hodnici, potreban je bez zadržavanja, citav dan. Za to su potrebni i nekolicina dobrih putovoda, pored plana tog kao grob mracnog lavirinta, da se u njemu ne bi zalutalo. Na tome poslu vredno je radilo cetiri stotine minera, mnogobrojni kopaci šanceva i nadnicari, i svršili su ga tek krajem 1776. godine. U toku rada držao je general Šreder citavom minerskom korpusu javna predavanja o veštini polaganja mina i njihovoj veštoj upotrebi protiv neprijatelja, a za osnovu toga uzeo je svoje licno pismeno uputstvo. Izvesno je da bi se tvrdava na južnoj i istocnoj strani mogla sacuvati i pojacati sa malim troškom i bez izgradnje i skupog poodzemnog miniranja jednog tako prostranog hornverka. Trebalo je samo sprovesti uokolo tvrdave uzan rukavac Dunava i obe njegove obale izmedu stena, nalik na zid, uciniti sasvim strmim, cime bi stišnjenja reka pojurila takvom snagom, da nema neprijatelja koji bi preko nje mogao preci brodovima, a kamoli pristati na obalu uz tvrdavu. Na taj nacin uštedelo bi se otporiliko pola miliona forinti. |
 |
Neostvareni plan proširenja Petrovaradinske tvrđave Ovaj plan koji je uradio major Vogez (Vauques) nalazi se Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu. Kako nije upisana godina izrade ovog projekta, možemo da predpostavimo da potiče iz druge polovine XVIII veka. |